Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

оно наша од Шовога. Она је у одговор лупи руком по образу тако, да јој три зуба сломи. Кад су сватови пошли, она каже зету да погуби Вука. То је чула девојка, п кад су били на првом конаку, каже му шта је, и побегну. Ујутру паша види шта је, потрчи за њим, и стиже га у планини, али га Вук погуби. Вук добегне ломној Гори Црној побратиму попу Станишићу. Каже му шта је било, и остане недељу дана. Кад је пошао

Рече: збогом, драги побратиме, Збогом, попе, а збогом, ђевојко, Удаји се за кога ти драго.

Она цичи, коме је оставља, и зар је неће водити за љубовцу. Он јој вели да има љубу код куће. Она опет:

Богом брате, Мпрковић-сердаре, Братимим те, а Богом те кумим. Немој мене остављати овђе, Нет' ме води двору бијеломе, Узми мене буди за дворкињу, Ако нећеш себе за љубовцу. Рече Вуко: не би право било, Не могу те узет' за дворкињу, Дворкињу сам на дом оставио. Кад се цура на невољу нађе, Суве рони низ бијело лице,

Суве рони овако говори:

Ајде с Богом, Мирковић-сердаре, Е да Бог да п богородица

Ти се твоје главе не носио;

А ако би главе наносио,

Да од тебе не остане трага.

» ИВ. Кућа је Мирковића баш близу моје ђе сада учим ђецу у село Пријерад у Грбљу и не будући од њега никоостао, него зидине и провалине виде се, оћу рећи, да му се стекла ова клетва ђевојчина,“