Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

И погледа коња под ђевојком. Чим га виђе бирдем га познаде. Ал' се беже љуто препануо, Не зна ко је на своме дорину, Ни што збори нити душом миче, Па јој диже од злата копрену. И кад виђе што је и како је, Он завика грлом пи авазом: „Благо мене јутрос и довијек! „Ево мене моје заручнице.“ Хоће беже да је с коња скида, Ал' при седлу смрзла се ђевојка. Кад се беже на невољу нађе, Он прекида од седла колане, Те привати седло и ђевојку, Изнесе их на танчицу кулу, Наслони је на меке душеке,

А изгрну ватру на оџаку.

А мајка му каву приправила, Сваке мезе с мора довезене,“ Док ђевојци живот прифатили, Мајка снаху међу очи љуби,

А бег пита своју заручницу: „Ђе идосте, ђе ли изгибосте 2 „Ђе толико изгибе сватова 2 „Ђе је мене Усеине слугаг

„ АЛ' почину, ал' је у животу 2“ Ђевојка му по истини каже, Па са стидом бегу проговара: „Господару, бего Љубовићу ! »Отидно ми је у тебе гледати, »% камо ли тебе бесједити,

255

260

265

> и | сл

[55] со (===