Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

282

ит

Ал је мука виша над мукама: „Жив је тебе слуга Усеине, „Остануо на воду Ситницу,

„И тебе је 'вако поздравио:

у Ако би га жива затекао,

»да га возиш про воде Ситнице, » А да би га мртва налазио, уда га копаш у земљицу црну.“ Кад Љубовић зачу лакрдију, Одмах скочи ка' да се помами, Па оседла претила дорина, Отисну се води ни Ситници.

А кад дошо води на обали,

И кад виђе слугу Усеина,

Зове њега грлом и авазом: „јеси ли ми у животу, слуго !72“ Усеин се озвати не може,

Но му маше с мртвијем рукама. Кад га виђе беже Љубовићу, Нагна хитро коња у Ситницу, Брзо воду ладну препловио,

Те до Уса коња нагонио,

И кад виђе да је у животу, Пољуби га међу очи црне,

Па га врже за се на дорина, Увеза га свиленијем пасом,

Те уплива води у пучину.

Така му је срећа прискочила,

Здраво прошли, здраво дома дошли,

Унесоше Уса у одају, Те пи њему живот повратише. То стајало три-четири дана,

285

290

295

300

305

310

315