Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
282
ит
Ал је мука виша над мукама: „Жив је тебе слуга Усеине, „Остануо на воду Ситницу,
„И тебе је 'вако поздравио:
у Ако би га жива затекао,
»да га возиш про воде Ситнице, » А да би га мртва налазио, уда га копаш у земљицу црну.“ Кад Љубовић зачу лакрдију, Одмах скочи ка' да се помами, Па оседла претила дорина, Отисну се води ни Ситници.
А кад дошо води на обали,
И кад виђе слугу Усеина,
Зове њега грлом и авазом: „јеси ли ми у животу, слуго !72“ Усеин се озвати не може,
Но му маше с мртвијем рукама. Кад га виђе беже Љубовићу, Нагна хитро коња у Ситницу, Брзо воду ладну препловио,
Те до Уса коња нагонио,
И кад виђе да је у животу, Пољуби га међу очи црне,
Па га врже за се на дорина, Увеза га свиленијем пасом,
Те уплива води у пучину.
Така му је срећа прискочила,
Здраво прошли, здраво дома дошли,
Унесоше Уса у одају, Те пи њему живот повратише. То стајало три-четири дана,
285
290
295
300
305
310
315