Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

290)

Ни на мору пуцају лубарде,

Нит' ] удрила кроз Мостар Неретва,

Нег' сватови дуждева Стјепана, На њима је чудо и знамење:

Бубњ' од злата, од сребра свирале,

На дјевојци бисерни кавади. Дјевојка је сватим' говорила: » О сватови, мила браћо моја,

„СОтид је мене и гледати на, вас,

»Камо ли ти говорити с вами, » Ал" је мени говорит' невоља, „Јер сам чула од старије људи, »Да је ова гора гусарљива, »Ну другијем обрнимо друмом, »јер овијем изгинут' оћемо.“ Одговара свадбе старјешина: „Не будали, гиздава дјевојко, » Толика је од сватова сила, уда вру нас ведро небо паде, »Вру неба гора Романија, „Ведро бисмо небо уздржали: „Коњ до коња, јунак до јунака, „А барјаци како и облаци, „Бојна копја како прна гора.“ Истом они у ријечи бјеу,

Ал' ето ти од горе гусаре, С'јече себе мало и велико, Оста сама на друму дјевојка. Скочила је с коња великога, Завратила скуте и рукаве,

У крвцу је ногом угазила, Двије мртве одабрала главе,

сл