Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

291

Војнову је на срце ставила, Дјеверову на свилена скута, Пак је мртвим главам говорила: „Миле главе, мене не слушале, „Колико вам моје говерење „Да другијем обрнемо друмом, „Јер овијем изгинут оћемо.“ Ал' јој вели од горе гусаре: „Тако т' вјере, лијепа дјевојко, „Што ти жалиш туђине јунаке, „Али немаш од рода никога „Ни очина нити материна #“ Ал' дјевојка њему одговара: „Остави ме, од горе гусаре, „Невоља м' је жалити јунаке, „С мене су их изгубиле мајке. Ал) је мени и гора невоља, „Гдје од рода не имам никога, „Ни очина нити материна.

„ја имадо милу мајку моју, „Ма ми ј мајка преминула давно, „Опет ми се оженио бабо, „Оженио оолом госпођом. „Имах Ива брата рођенога, „Била га је оола маћија,

„ Тјерала га из бијела двора „И по леду и по тешку сн'јегу. „Пејак' дјете, додијало му се, »Он побјеже у густу планину. уја сам мога отпратила брата „Гологлава млада без оглавја, „Раскосмана како мушка глава,

сл с> с>

то