Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

»АКО ли ми повратити нећеш, „Вјера моја тако ми помогла. „СОкупити ћу младе Црногорце, „До'ћу шњима управ у Новоме, „Поараћу кулу Баларића,

„А тебе ћу жива уфатити, „Држаћу те у тавници тавној, „Доклен моје не повратиш даре.“ Када Марку ситна књига дође, И кад виђе шта му књига пише, Удари се руком по кољену, Троструке га сузе промакнуше. Пита њега Баларићу Јевто: „Шта, је, синко, ако Бога знадеш! „Откуд књига, огњем изгорела ! „Што је тако смртна и ненадна ;“ Њему Марко књигу проучио, Књигу тури, а ријеч изусти: „Док је мени на рамену глава, „Не остављам у Котору Злату, ујер је цура мене обећана, „Моја слика и моја прилика.“ Проговара остаралп Јевто:

„Да луд ли си, о мој мили сине, » Ју нам није никакве срамоте, »Шит' те могу прекорити људи, ујер је ниси у оца тражио, „Него враћи даре свеколике, „Прођ' се врага и његова трага, »АЛ' је мало у нас ђевојака „Лијепије и јошт богатије, „Бирај, синко, ђе је тебе драго,

100

105

[10

120

125

130