Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

900 Ако ћу ја Малошу помоћи, Малош ми је туђе крви глава, То не могу, нит ми срце вели. Ал' ћу опет одмоћи једноме, Па ма било моме рођеноме, Нек се сећа да јунака љубим. Џа потеже сабљу Отојанову, И Стојану сарезује перје.

Стојан се сети, па потеже стрелу отровану и устрели Малоша: у њему била три срца. једно се уморило, друго равиграло, а треће за бој п не знало. (60 стихова).

Други:

Краљевић Марко вели љуби Анђелији да пева. Она вели да не сме, јер је у гори Малета хајдук са тридесет друга, који је у мајке просио, па му је не дала. Он вели нека пева, а он има тридесет стрела за тридесет хајдука, а се Малетом ће се попасти о плећи. Наиђе Малета са хајдуцима, он их постреља, и ухвати се са Малетом.

Како су се попали око пол ноћи тавне Држали су се до пол б'јела дана.

Марко виче љубу да једном помогне. Она купи дрвље и камење, и бије Марка. Марко виче вилу, и она му одговара, да му не може ништа помоћи:

Ево јесу огњевити дани.

Нек' се јунак осетити не можеш, Ето теби змије око паса.

Џа превари Малету хајдука. Како иде сунце и по сунцу облаци, Оћемо ли се скоро растати“). Још говори Краљевићу Марко: Погледајде, Малета ајдуче.

Он је јунак тамо погледао. Трже Марко змију од појаса,

Па удари Малету више паса.