Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Зар не жалиш моје очи чарне, „Доста су те пута угледале“ „Доста мене, а више другога.“ Кад догоре до лица њенога, Ал' беседи Анђелија љуба: удар ти није бела лица жао, „Доста си га пута пољубио #“ А он мучи, ништа не беседи. Кад догори до утробе њене, Ал' беседи Анђелија љуба: „Господару, Поповић-Стојане, „Тако т Бога: и светог Јована ! „угаси ми косу на вр главе,

„'Кшво ми је чедо под појасом.“

Ал' беседи Поповић Стојане:

ОЈ зле кучке ни штене не ваља,

„А камо ли од тебека чедо.“

Имају још два врло слаба варијанта.

Први :

запретио, да се неће наносити главе, ако је још чује. Он јој вели нека пева, и док је њега, нека се ни грдна Малоша, а камо ли малена, гегава. Она

да помогне једноме, а она вели.

Срамота је двома на једнога. Ако ћу ја помоћи Стојану. Стојан ми је вјенчан господаре, Џомоћи му по љубави правој;

сл

60

65

Стојан вели љуби Лепосави да му попева „женским грлом, а јуначким гласом“, а она му вели да не сме од малена Малоша, јер се синоћ с њим натпевала, па јој је једном не боји запева. а дође Малош, и понесе се са Стојаном. Носили се два сата, а не могли један другог да оборе. Стојана већ попале беле и крваве пене. Малош виче љуби Стојановој.