Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

аи Тихо збори, тихо књигу дава. Када Анђа књигу проучила, И виђела што се у њој пише, Она Алу другу отписује: » 0 Турчине, Новљанин-Алија, „Прођ' се врага, не било му трага! „Није ласно преварит' Милоша, „Не би њега савладале виле, „А камо ли тридесет Новљана. „Док имаде дванаест чобана, уда им дођу сви Новљани Турци, »Не би смјели њима ударити; „Док је њему Чарапина Васо, „Који има бистра џевердара, » Те шњим бије под облаке ждрала; „И док му је Чупићу Стојане „И у њега оштра димишћија, „Што сијече под оклоп јунаке, »Прођ' се, Але, не погини лудо.“ Кад је Анђа књигу нашарала, Тајно даде момку књигоноши, Иде момче дому на трагове, И Алији књигу изручио. Учи књигу Новљанин Алија, Књигу учи, по срцу се мучи, Ону баци, другу брже пише, Те је шаље китној Анђелији, Овако јој Турчин говорио: „Поздрављам те, и срце и дуто, „Издај мене твога господара, „Не страши се мене ни Новљанма, »Да му свежем наопако руке,

т0