Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

304

„А ево ти тврду вјеру давам, „Узећу те себе за љубовцу.“ Јошт јој Турчин у књизи говори. „Што ти оће пустошна планина, „Ђе се вију вуци и ајдуцт,

„Ђе 'но нема ништа до камена, „Но ледени снијег и језеро,

„Да невоље и потребе љуте. „Греота је трунут у планини „Тако влато, тако узгојено;

„Да ти видиш мојега Новога, „Па да видиш двори какви су ми, „Па у двору тимар и госпоство, „Небројене слуге и чптлуке, „Па да видиш море под Новијем, „А под двором башче непрегледне, „А у башчи дуње и наранџе, „Па лимуне и свако цвијеће. „Шетаћеш се јутром и вечером, „СОлужиће те четири робиње, „Носиће ти скуте и рукаве,

„ А носићеш дибу и кадиву,

„А на грлу троструке ђердане, „На ногама злаћене пашмаге, „ЉЂеше живјет него султанија, „Не покај се, а не препадај се. „Да не мувеш по планини овце, „И не газиш у глиб до кољена.“ Кад је Анђу књига допанула, Превари се као женска глава, На госпоство кучка слакомила, Па довати дивит и артију,

85

90

100

105

110