Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

92

„Дај ти мене зелена барјака, уда га носим доље у чаршију, зуја под барјак сакупим јунаке, » све биране момке нежељене,

» Од зла оца, а од горе мајке, „Који може стићи и утећи,

„На запету пушку ударити,

„И на тврду кланцу причекати, „И рањена унијети друга,

„А од ране јаукнути неће, „Шњима поћи под Отрес-планину, „И повести тридест ђевојака, „Па ливади потеферичити.“

Вели њему старац Ћевај-ага: „Прођ' е', Османе, теферичовања И шелмука под Отрес-планину, „Она пуста није никад сама „Без влашкога којега ајдука.

» Од како нам Накић погинуо, „Миш теферич батал учинисмо, „Бојећи се влаха под планину, „Него прођ' се врага и ђавола.“ Вели Осман старцу Ћевај-аги: „Не бој ми се, старче, од ајдука, „Док је моја на рамену глава, „И док су ми Турци Удбињани,“ Кад то зачу стари Ћевај-ага, Даде њему свилена барјака, Изнесе га Осман на ливаду, Удара му темер у ледину,

Па истури двије пушке мале, Свупи му се тридесет јунака,

50

)

от

90