Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Азурају пусат и парипо.

Но ни Максим не стоји залуду, Но допаде до коња зекана, Баци му се јунак на рамена, А Златију за се на зекана. Нема каде да ј утеже пасом, ПШогна зека, Златији говори.

> О Златијо, и срце и душо,

„Дрло се добро за свилену пасу!“

Па векана по трбуху туче,

А прибија чивмом и мамузом, Да је коме стати па гледати, Како лети зекан по ћенару, Како носи соко препелицу,

За њиме се поточ отиснула, Зорни коњи а бијесни Турци. Докле Турци коње појахали, Максим сиђе до по поља равна, Када Турци у по поља сишан, А Максим се ватио планине); Када Турци сишли под планину, Међу собом говор учинили.

„је ли мајка родила јунака, „Да, изиђе врху на планину, „Сад је Максим на језера ладна „Починуо, те но пије вино,

„Да одмара себе п зекана,

„Он се неће лако одмакнути. < То зачуо Арнаут Османе,

Па поћера коња уз планину. Када дође на језера ладна,

На језера упази Максима,

235

> с> 5 с

250

"О сл сл