Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

БИ НА Док је с коња на земљи пануо, Џа му свеза руке наопако, И привеза року за јелику. Максим веже, Златка попритеже. Тек што Максим сједе на земљицу, У то доба Гојашан Алиле, Гојно Туре вранца ознојило, Па кад виђе Максим-барјактара, Он потеже сабљу од појаса, На Максима јуриш учинио: „ Стан', копиле, влашче барјактаре, »Чију оћешг водити ђевојку 2“ Алп Максим не да насртати, Но привати златна шестоперца, Те Алију у прси згодио; Два пут му се на коња преметну, А п трећом на земљицу црну, Те Алилу савезао руке, Те га веже при јелики тврдо, Максим веже, Златка попритеже.. Тек што Максим сио на земљици, И пригнуо из чутуре вино, Ал' ево ти Суља Одобаше, Голу ђорду носи у десницу, Ђога трче, а из грла виче: „Стан, Максиме, од курве копиле, »Окле мислиш грабити ђевојке“ Ал' се Максу више додијало Подизати, често устајати, Но привати свога џевердана, И састави нишан на Суљ-агу. Ђе гледао, ту га погодио,

295

300

305

910

315

320