Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

4()

Пати

Међу очи, ђе обрве веже.

Турчин паде, пуст му ко» остаде. Свеза коња трњу за кукрињу,

Џа он сједе опет пити вино. Златка му је на крило панула, Па говори Максим-барјактару ·

» О Максиме, срце у њедрима,

„Бјеж мо даље, ако желиш здравље.

„Ако стигну други Удбињани, „Лудо ћемо оба погинути“ „Муч, Златијо, језик прекинула ! „Неће Турци на ме, ако Бог да, „Давно су ме чули и познали; „И добро ми име запамтили.“

У бесједи о којој збораху, Кад се зачу јека кроз планину, Сви остали трче Удбшњани,

А пред њима на кулашу Тале, И он носи балту оковану,

Па ми Тале виче иза гласа. „Стан причекај, курвићу Максиме, „Ласно ти се с Ђђецом преметати, „И грабити цуре из Удбиње,

„И носити токе Накићеве,

„али није са старијем вуком.“ Скочи Максим ка' да се помами, Те окрочи помамна зекана,

И узима лака шестоперца,

Те удари у перчину Тала,

Седам му се пута преметнуо, Џеведару живу ватру 1240

И погуби на коњу Турчина ;

322

330

340)

(МЛИ] сл с