Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

МЕ а Па извади двије кубурије, Једна му је ватру прифатила, И убила мулу Јусуф-ату, А. друга га ватром изневјери. Обје пушке на земљи бацио, 960 Па потеже сабљу оковану,; Смртимичке у Турке удрио, Те сијече сабљом без разлога, Коњем гази мртве п рањене, Ко погибе, у гори остаде, 369 Ко би страшив, Удбшњи побјеже. Обрну се Максим-Барјактаре Да сијече савезане Турке, А п Тале јошт у живот био, Поче сјећи редом немилице. 370 Моли му се Златија ђевојка : »О Максиме, драти господине, „Немој сјећи све по реду Турке, „Но повежи једног за другога, „Те их спреми у турску Удбињу, 875 „Нека кажу како им је било, „Бе је један тридест савладао, „А погуби Осман-барјактара, „Што“ се мене одавно фаљаше, „Заклињао дином пи имамом, 380 „Да с' не боји влаха ниједнога.“ Максим Анђи атор учинио, Те погуби свезана Османа, Оне друге повеза им руке,

)

(5ЛУ] су

Па привеза једног за другога, Скиде њима свијетло оружје И онако Удбињи опреми.