Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

сар НИ „И остала браћо капетана, „Фала вама на вашему дару, „Али сам се, браћо, зарекао »Да се никад оженити нећу „Ни Туркињом ни Српкињом младом, „Но с Фатимом из Удбиње града.“ Ријеч рече, на ноге скочио, Па довати пуну чашу вина, Вино попи, а чашу одбаци, Ондар рече свој господи редом: » 0] Богу ви, четири сердара » И двадесет пи пет капетана, „Пијте вино, на ноге устајте, „Е ћу ићи у Удбињу равну.“ Кад господа ријеч саслушали, Вино пише, на ноге усташе, "Сваки пође своме б'јелу двору. Кад то виђе Цмиљанић сердаре, Оде право у коњске одаје, И вранца је коња изводио, Златнијем га седлом оседлао, Притеже му четири колана, А зафузда једном жицом златном, Окити му киту до китица, А прекри га суром међедином, Да му гора свилу не умиче. Отлен пође у б'јеле камаре, Ођеде се што мога наљеше; На се меће од злата кошуље, Нит' је ткана нити је предена, Већ у златни калуп слијевана; Врх кошуље токе и јечерму,

25

80

35

4()

ст 50