Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

упите

А врх тока зелену доламу,

На којој су четрдесет пуца, (Свако пуце од по оке злата, А. што оно пуце под гроце,

У оно има пуна ока злата,

И оно се на чекмек отвара,

У њем носи ва јутра ракију, "ће почине трудан и уморан, Да га не би жеђа уморила; Опава се свиленим појасом,

За појасом двије пушке мале, Нил" су вите нит' чекићем бите, Но у златни калуп слијеване, У њу гвожђа ни дрвета нема, Него чарка који ватру гради; А на раме бистра џевердана, Још како је јадан пи сиротан, () њем висе два гајтана златна, () гајтану два камена драга. Пак окрочи врана коња свога, Окроји га плетеном канџијом, Шраво пође зеленом планином, Докле дође у Удбињи граду. Ту наоди удбињску господу, Ђе ми чини шенлук п весеље И велику игру и појање,

Међу њима од Удбиње Мују. Божју им је помоћ називао, Они њему помоћ приватише. „Добра срећа, делијо незнана !< Дивно су му мјесто учинили, Дивно мјесто уз кољено Муја.