Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

57 | Х бесједи сестрић Миловане: '0 чобани, моја браћо драга,

„Внадете ли Глумца Осман-агу. |

ује л код куће у турску Удбину 2“ Чобани му тијо бесједили:

„А Бога ми, незнана делијо, »Оеман ти је јутрос поранио, „дтишо је Лики п Крбави, „амо жени сестрића својега, „По имену ускок-Каримана. „Бод двора му ниђе никог нема, „Само сестра Менума ђевојка.“ А кад чуо сестрић Миловане, Тој Милован једва дочекао,

Па окрете дора од мејдана, Прво иде Османовој кули.

У гвлију ућера дорина,

А фете га Менума ђевојка.

Под јунаком коња прифатила, Кона води у арове тије,

А јунака на бијелу кулу.

Бесјди јој сестрић Миловане: у Денума, кћери Османова, „Мењ Осман јесте оправио

Да Га, свадбу пдеш Кариману.“ А Мегтума поче бесједити:

» О југаче, незнана делијо,

„Ја 61 сада млада највољела »Да а сестрић Чола капетана, „По шену млади Миловане. „Јесау чула у нашу Удбину, уДа јељепши од сваке ђевојке,

160

165

170

== сл