Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

28.

„Па сам Богу емин учинила, »Да му пођем за вјерену љубу. „Гледајући на твојему лицу, »Шл' си сестрић, ил' си своје Чолу. „Ти Османа ниси ни виђео.“ Кад то зачу сестрић Миловане, То Милован једва дочекао, Проказа се Менуми ђевојци

Да је сестрић Чола капетана. Кад то чула Менума ђевојка, Рашширила. обадвије руке,

Па загрли млада Милована. Опрема се на танану кулу, Узе блага колико јој драго, Па сиђоше до коња дорина,

А Милован посједе дорина,

А ђевојку увати за руку,

Па је тури за се на дорина. Што не лети и не носи крила, Ни дората стиже, ни престиже Право дође у Јанока града. Добро знаде сестрић Миловане Шта је њему бесједио Чоле: Шта добави прво у Удбину, Да му даде на бијелу кулу.

И томе се сестрић обећао. Све мислио на једно смислио: Да се моли Чолу капетану, Да не тражи шићар добијен, Јер ђевојку прегорјет не мске. Уврати се на Чолову кулу, Честита му Чоле капетане:

180

190

[55 = (О

у 5 с>