Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

66

На Кунари караула тврда,

Па стражари на ноге скочише,

Дочекаше од Сења Тадију, На јунака ватру оборише.

Свака редом дочека га стража.

Докле прође тридест караула, Осамнаест задобио рана,

На дорату двадест и шест рана.

Ни то Ташо ни абера нема, Но да видиш јада изненада, Дочека, га четерест стражара, Од Кунаре с карауле тврде, Па на Ташу ватру обориште. Ту Тадији лоша срећа била, Четрдесет задобио рана, Задобио рана од шишана; На дорату шесет и четири. Не би Ташо главу уносио, Да га дорат није износио. Када Турци чудо сагледаше, Сакупи се серат и крајина. У том стиже Мујо и Алија И са њима од Отока Тале, Па голему подигоше војску, Подигоше с караула страже. Сви су Турци макул учинили, Да ћерају трагом за јунаком, Јер га ране освојише грдне, Да му русу посијеку главу. А. Тадију ране освојиле,

Па Ајкуни био бесједио: „Душо моја, Ајкуна ђевојко,

190

195

200

НО (==) сл

210

215

990