Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

67

„Мене ране освојиле грдне,

„Па не могу јати на дорату.

„Душо Ајко, лијепа ђевојко,

„Занеси ме украј друма пута. 225 „Од мене ти Богом просто било,

„Узми мога претила дорина,

„Па се врати у турску Удбину,

„Мујо ће те добро дочекати,

„Кад сагледа Ивова дорина. 99) „Кажш, душо, да си преварена,

„Никад тебе прекорети неће.“

Кад Ајкуна саслуша Тадију,

Проли сузе низ бијело лице,

Па Тадији поче бесједити: 235 »0 Тадија, срце из њедара,

„Заиста те оставити нећу,

„Док ти чујем у костима душу.“

Па одсједе од коња дорина,

Узе. Таша на бијеле руке, 24() Па га спушта на зелену траву.

Ту Тадија кости одморио,

Па ђевојци ријеч бесједио:

» О Ајкуно, моја драга душо,

„Узми дизгин од коња дорина, 2245 „Затури му седлу на ункашу,

„Ошини га троструком канџијом,

„Нека иде Сењу бијеломе,

„Да дората не одведу Турци,

„Ране су ме освојиле грдно, 95()

»Не могу се држат' на дорину. » ако ћеш ме послушал'", ђевојко, »Овђе знадем зелену ливаду,

сл