Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
14
А Ајкуна Иву одговара:
»О Шване, сенски капетане, „давор ми је у те и гледати, „А деила с тобом бесједити. ја те молим као капетана, „Немој мене прекорети, Иво, „јер се оћу млада објесити, „Или оћу у воду скочити.
„ Гадија је мало у животу, „Грдне ти је ране допануо.“ А Иван је руком загрлио: „Ти се не бој, моја снао драга, „Ако умре дијете Тадија, „Кунем ти се Богом истинијем „Никад тебе прекорети нећу, „А оћу те, снао, удомити,
„А и сретну тебе поставити.“ Па се маши у џепове руком, Те извади два прстена златна, На њима су два камена драга, Баш ваљају два царева града. Ђевојка се Иву поклонила,
У десну га руку пољубила, Па му сједе у десно кољено, Све му каза шта је и како је. Онда Иво на ноге скочио,
Па одоше у ледну пећину,
На ливаду изнијеше Ташта. Бесједи му Иван капетане:
» О Тадија, брате од матере, ујесу ли ти ране за видање,
„Можеш ли ми, брате, пребољети,
150
5 ст ст
460
[о | (=>
НЕ —