Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

14

А Ајкуна Иву одговара:

»О Шване, сенски капетане, „давор ми је у те и гледати, „А деила с тобом бесједити. ја те молим као капетана, „Немој мене прекорети, Иво, „јер се оћу млада објесити, „Или оћу у воду скочити.

„ Гадија је мало у животу, „Грдне ти је ране допануо.“ А Иван је руком загрлио: „Ти се не бој, моја снао драга, „Ако умре дијете Тадија, „Кунем ти се Богом истинијем „Никад тебе прекорети нећу, „А оћу те, снао, удомити,

„А и сретну тебе поставити.“ Па се маши у џепове руком, Те извади два прстена златна, На њима су два камена драга, Баш ваљају два царева града. Ђевојка се Иву поклонила,

У десну га руку пољубила, Па му сједе у десно кољено, Све му каза шта је и како је. Онда Иво на ноге скочио,

Па одоше у ледну пећину,

На ливаду изнијеше Ташта. Бесједи му Иван капетане:

» О Тадија, брате од матере, ујесу ли ти ране за видање,

„Можеш ли ми, брате, пребољети,

150

5 ст ст

460

[о | (=>

НЕ —