Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
18 _
Баш ко вуци пребијеле јањце. Од Турака жива ока нема, Да утече у турску Удбину. Ту Сењани добро задобише, Мало их бјеше рањеније, Узеше им коње и оружје. Па сједоше по зеленој трави, Међу њима Иван капетане. Поче Иван ријеч бесједити: „Ко отиде у ледну пећину, „Па ми брата у животу каже, „Ево њему од злата челенка, И даћу му стотину дуката,“ А Тадија ране боловаше,
Па ђевојци 'вако говораше: » А ђевојко, сестро Мујагина, Иди млада у росну ливаду „Моме брату Иван-капетану, »Да му јаде за Тадију кажи. Иван јесте срца милостива, „Неће тебе нигда прекорети, „Но те оће, душо, даривати.“ Ђевојка га питро послушала, По отиде у росну ливаду Баш Ивану сенску капетану,
Пред Ива се смјерно поклонила,
Па га љуби у скут и у руку. А вели јој Иван капетане: » 0 Ајкуно, лијепа ђевојко,
»Оћеш ли ми добре казат' гласе
»да Тадију мила брата мога,
»Да ли су га погубили Турци г“
415
420)
430
~ (==)
и~ сл