Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

09

Стару мајку и милосну секу,

Мајку љуби у скути у руку: „Остај со Богом, моја стара мајко !“ „ Аја) са здрављем, да мој мио симе |“ Па он оде дебелу дорину,

Приведе га бињакташ-камену,

И на себе крета ударио,

Џа посједе дора од мегдана, Наћера га граду на капију.

На капији сестрица Јелица, Уватила за дизген дорина,

Те се с братом сеја пољубила. „Остај с Богом, моја мила сејо!< „Аја. са здрављем, брате Миловане !“ Отлен Мићо окрену дорина,

И отиде у турску Крајину. Прешао је поља и равнине,

Фатио се брда и планина,

Па он сиде на воду Чатрњу,

На Чатрњи тридесет робиња,

Оне б'јеле оно танко платно.

Како дође луди Миловане,

А он њима божју помоћ даје.

Оне њему љепше прифатише.

Па говори луди Миловане :

„Ој Бога ви, тридесет робиња, „Чије платно, чије л' су робиње !< Веле њему тридесет робиња:

» Ој Бога ми, незнана делијо, „Робиње смо Чекме-Асан-аге, „Платно јесте љубе Чекменове, „Еда Бог да те га не издере !<

105

110

115

1720)

130