Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
09
Стару мајку и милосну секу,
Мајку љуби у скути у руку: „Остај со Богом, моја стара мајко !“ „ Аја) са здрављем, да мој мио симе |“ Па он оде дебелу дорину,
Приведе га бињакташ-камену,
И на себе крета ударио,
Џа посједе дора од мегдана, Наћера га граду на капију.
На капији сестрица Јелица, Уватила за дизген дорина,
Те се с братом сеја пољубила. „Остај с Богом, моја мила сејо!< „Аја. са здрављем, брате Миловане !“ Отлен Мићо окрену дорина,
И отиде у турску Крајину. Прешао је поља и равнине,
Фатио се брда и планина,
Па он сиде на воду Чатрњу,
На Чатрњи тридесет робиња,
Оне б'јеле оно танко платно.
Како дође луди Миловане,
А он њима божју помоћ даје.
Оне њему љепше прифатише.
Па говори луди Миловане :
„Ој Бога ви, тридесет робиња, „Чије платно, чије л' су робиње !< Веле њему тридесет робиња:
» Ој Бога ми, незнана делијо, „Робиње смо Чекме-Асан-аге, „Платно јесте љубе Чекменове, „Еда Бог да те га не издере !<
105
110
115
1720)
130