Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

80)

Онда рече луди Миловане:

» Ој] Бога ви, танапе робиње, „Бе је мене Богом побратиме, „Побратиме Чекме Асан ага“ Бесједе му танане робиње:

» 0] Бога ми, незнана делијо, „Ено Чекме на бијелој кули „И са шњиме тридест Удбињана, „СОпремили су коње и оружје, » И они се у чету спремају. „Ако л' нама јунак не вјерујеш, „Сад ће отуд љуба, Чекменова, » И она ће право казивати.“ У ријечи коју бесједили,

Ал' ето ти Чекменове љубе. Да каква је, шинула је гуја, Око ње су четири робиње, Двије држе скуте и рукаве, Двије пред њом росу одбијају. Колико је стасна и прикладна, Толико јој руо одговара;

Све на њојзи свила и кадива. Кад је виђе дјете Миловане, Дора гарну сјајном бакарлијом, Све му доро на колаче скаче, А гледа га Чекменова љуба, Гледала га па је бесједила: „Боже мили, чуда великога ! „Добра коња, а бољег јунака, „Благо мајци која га родила, „И љубовци која њега љуби.“ А Милован прићера дорина,

14()

145

160

165