Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

84

Па отиде право на авлију,

На авлији налазио мајку: „Опрости ме, моја мила мајкој« „Да си просто, да мој мио сине |“ Па прискочи дебелу дорину,

Па посједе дора од мегдана, Л'јевом руком дизген покупио,

А у десној копље коштуница, Па наћера дора на капију.

На капији сестрица Јелица

Рони сузе низ бијело лице.

Рече њојзи луди Миловане: „Остај с Богом, и опрости, секо ке Па, ишћера у поље дорина.

Кад га виђе Чекме Асан ага, Једва Туре дочекало било,

Па посједе бијесна путаља.

Онда рече луди Миловане: „Курво једна, Чекме-Асан-аго, „Ти заоди дебела путаља,

„ Твој је мегдан, твоје зазивање.“ Једва Туре ријеч дочекало,

Те заоди дебела путаља,

А побјеже Мићо на дорину.

За њим Чекме натури путаља, Бојно копље Чекме положио Баш путаљу између ушију,

Мића гледа у плећи јуначке.

Но залуду што је положио,

Коњ се доро боју научио,

На далеко копље опазио,

Те он паде на прва кољена,

(50) со сл

290