Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
84
Па отиде право на авлију,
На авлији налазио мајку: „Опрости ме, моја мила мајкој« „Да си просто, да мој мио сине |“ Па прискочи дебелу дорину,
Па посједе дора од мегдана, Л'јевом руком дизген покупио,
А у десној копље коштуница, Па наћера дора на капију.
На капији сестрица Јелица
Рони сузе низ бијело лице.
Рече њојзи луди Миловане: „Остај с Богом, и опрости, секо ке Па, ишћера у поље дорина.
Кад га виђе Чекме Асан ага, Једва Туре дочекало било,
Па посједе бијесна путаља.
Онда рече луди Миловане: „Курво једна, Чекме-Асан-аго, „Ти заоди дебела путаља,
„ Твој је мегдан, твоје зазивање.“ Једва Туре ријеч дочекало,
Те заоди дебела путаља,
А побјеже Мићо на дорину.
За њим Чекме натури путаља, Бојно копље Чекме положио Баш путаљу између ушију,
Мића гледа у плећи јуначке.
Но залуду што је положио,
Коњ се доро боју научио,
На далеко копље опазио,
Те он паде на прва кољена,
(50) со сл
290