Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
ај а
95
Но га Шуњо димно напуштио, Од образа пали џевердара,
Те је Муја земљи положио; Црногорске млоге попуцале, Те убише дванаест Тураках, А тринаест ножа извадише,
И тринаест глава посјекоше, Узеше им коње и оружје
И ођело велико с Тураках,
И ојдоше зеленом планином. Кад дођоше Долу Кобиљему, Ту велики шићар дијелише На свакога друга подједнако. Но да видиш Петра Јововића, А Мујова узе џевердара,
А дружини својој бесједио:
» Молим ви се, браћо, опростите, »Да ми дамо сјајна џевердара, »Да га дамо Шуњу Пешикану, »„Рашта ни је чету покупио.“ Свој дружини бјеше мило било, И џевердар Шуњу поклонише. Но је Шуњо пушку узимао,
И даје је Мићу Драговићу.
То је било, истина је било.
22.
Бећа Пелевић и Вујадинов Гаша.
Ми се је чета подизала Од Нихшића града бијелога,
55
60
то