Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
94.
ита
Чета мала тридесет Турака, Пред њима је Бећа Пелевићу, А за њим је Кличковић Хасане. Отидоше низ питому Жупу, Увалише зеленом планином,
На пиперске Убле долазили. Док дођоше у Копилску Страну. Ту су б'јеле овце уводили, 10 Б'јеле овце Вујадинов-Гаша.
Бјеху му се примакнули близу,
Ал' се Гашо с пушком разговара: „Пушко танка, много јадна била,
„Би ли мене на невољу била, 15 „Да ми удре од Нихшића Турци 7“
Оно Бећа и слуша и гледа, -
Не смију му ударити Турци.
Но је Бећа дружби говорио:
»ја знам, браћо, ка ћемо удрпити. 9() „Кад доведе овце на торину, „Те припушти у овце јаганце. » Он ће гледат у бијеле овце, »Оте ли му јагњад пристанути, „ Тадер ћемо њему ударити.“ Како рекли, тако учинили. Кад доведе овце у торину,
Па он пушти јагњад у овцама, Стаде блека овце и јагњета, Тадер њему Турци ударише. 90 Одиста га уфатит хоћаху,
Но их виђе Гашова љубовца,
Па је Гашу ријеч говорила:
„Чека', Гашо, ударише Турци.“
сл
> с