Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
95
ил
Таде јунак Турке угледао,
Са острве пушку уграбио,
А побјеже пољем зеленијем,
ИМ утече у гору зелену.
А љуба му потрча у Црнце, Пиперима чисти хабер дала. Но му Турци овце плијенише, Ћерају их уз Улицу Врању. Но им не да Вујадинов Гашо, Од образа пали џевердара,
Те погоди Бећу буљубашу,
И узе му главу и оружје. Гашо трчи друму покрај пута, Од Улице до дно Вукотице, Седам посијече Турака.
Тада Гашу добар индат дође, Иду њему педесет Пипера,
И пред њима Јанић Вујадине На вранчића коња големога. Потрчаше трагом за Турчином, 'Стигоше их наврх Пеар-дола. Ту с Турцима џанак заметнуше, Мало боја, млого погибије.
Ту погибе Вујадине стари, Око њега седам-осам друга,
А од двадест и седам Турака Не утече друга ниједнога,
Ни да каже како погибоше.
35
А()
| сл
си сл