Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
115
»Јједан другом вјеру зададосмо »Да нећемо један на другога
» Ударити ђе се састанемо.
» Него скочи једно момче младо, » И дозови Марку Хусејина, „Нека даде меса за дружину »да вечеру за тридесет другах, „Поздравља га Радуловић Симо,“ Ал' му вели Марка Хусејине: »Иди отлен, момче Црногорче, уја не дајем меса за хајдуке.“ А вели му Звизда Хасан-ага: »„Подај меса, Марка Хусејине.“ Али Марка њему бесједио: »Меса не дам без боја јуначка.“ Кад равумље момче Црногорче, Он отрча у своју дружину,
И дружини право кажеваше. Кад дружина њега разумјела, Све поскочи на ноге јуначке,: Окренуше зеленом планином. На Златицу Турке претекоше, Западоше друму око пута, Покрише се у лист п у траву. Али соко Радуловић Симо,
Он јелову посијече грану,
И поби је насред друма пута, За њоме се Симо заклонио.
Ал' ето ти веља трговина, Пред њом ти је Марка Хусејине, Скаче б'јесно од греде до греде С голом сабљом у бијелу руку,
85%
35
4()
55
60
65