Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
116
А овако Туре говораше: „Нанеси ме, Боже, на кавуре, „На хајдука Радуловић-Сима „Да пасију одсијечем главу.“ А када га Симо разумио,
Па ми пали свога џевердара, И погоди Марка Хусејина, Црном га је земљом саставио, Џа му русу одсијечс главу, Пољуби је и два и три пута, Па је бача на траву зелену. Тада сложно на Турке удрише, Посјекоше тридесет Турака, Ма утече Звизда Хасан-ага.
А не би га ни он утекао,
Но га добар коњиц избавио, И узеше вељу трговину, Одагнаше ломној Гори Црној. То је било када се чинило,
А ми, браћо, здраво и весело !
ДЕ Мемед Веризовић и Саво Муратовић.
Дала вино до два побратима, На чаршији Ниша бијелога, Једно ми је Радовић Шћепане, А друго је Мемед Веризовић. Пили вино, разговарају се.
Но да вели Мемед Веризовић: „Побралиме, Радовић-Шћепане,
70
15
80