Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
188
Па из српске искочио војске, На кулу је загон учинио.
Но пукоше пушке од пандура, Тако Саву Бог и срећа дала, Ниједна му не довати меса. Ал' се Саво куле приватио, Па дозива на кулу пандуре, Саво тако њима бесједио: „Предајте се, на кулу пандури, » Е видите да сте погинули. „Кад сам бјелу кулу уфатио,
» 2 од куле моја половина,“
А тадер се предаше пандури, Ал им Саво тако говораше: „Предајте ми свијетло оружје, 2 » А ево ви тврду вјеру дајем,
„Нећемо ви погубити главе.“
Спуштају му низ прозор оружје,
Ного пуче пушка од Србина,
И на прозор обрани пандура, 280 Десну му је саломио руку.
Па пандури огањ оборише,
Пуче једна пушка од пандура,
И погоди доброга јунака
Од Угана Мојашева Ила, 285 Остаде му саморана мајка,
И његова вјерена љубовца.
А кад виђе Ђуро барјактаре,
Е изгуби сестричића свога,
Он уриши на бијелу кулу, 290 И шњим бјеше Јакша капетане. |
Но пандури отворише врата,
с» сл
“> с> ~,
сл