Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
134
Побјегоше, кулу оставише, Дочекб их Мартиновић Ђуро И капетан Јакша од Загорча, И њихова дружина јуначка. Ту пандури погибоше грдно, Погибе им друга половина. Они бјеже у гору зелену, Дочека их Милане сердаре (у његови друга пет стотина, На пандуре ватру наложише, Погибоше турскизи пандури. Па се тадер војска окупила, И бијеле запалише куле,
И на Дољан' село равурише, И велики шићар заузеше: Пет стотина коња и волова, Три хиљаде коза и оваца,
И сувише руха и оружа.
Кад је војска куле разурила, Отолен се војска окренула,
У томе их поточ пристигнула Од крвава Спужа на крајину; (0 друге стране поточ ударила
Од широка Љешко-поља рамна,
Па на Србе насрнуше Турци.
Но се рабро бране Црногорци, И гоњаху велика шићара,
И бране се пушком од обрава. Но су клети насрнули Турци,
Ту погибе Мартиновић Нико,
И млозину ране допадоше.
Па на Ника насрнуше Турци
295
300
305
310
82()