Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
Ту нађоше Петровић-владику,
Свијетлу му пољубише руку,
Од владике примише дарове
За њихово витешко јунаштво. 360 У то дође Филипе сердаре,
Собом води избране главаре,
Господару пољубише руку,
А господар одбрани јунаке.
Ал' говори Петровић владика: 365 „Чујте мене, обадва сердара!
„Фалите се сада за јунаштво,
»И сваки ве може пофалити,
„Када таки мегдан задобисте,
„Све у здравље младије момака.“ 370
30.
Пјесма од Пипера.
Ј ош ворица не забијелила,
Ни даница лица промолила,
У Скадру ми ситна књига дође А са Спужа и од Мећикућа
А на руке Махмуту везиру, Овако му у тој књиги пишу:
(Мо
» О везире, мили господаре,
»Ми нипошт живљет не моремо, „Пипери ни врата затворише;
„Нема данка у дугој години, 10 „Нада наше не сијеку главе,
» И ваља ни бљежат Цариграду.“
Када везир гласе разумио,