Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
195
Да му добру посијеку главу, Но га бране рабри Црногорци, Ал) се загна Мартиновић Саво, И уграби Ника рањенога, Увати га на пјећа јуначка,
Да му Турци не посјеку главу, Донесе га у дружини Саво, Ту се Нико с духом дијелио. И на томе боја раздвојише, Грдни Турци натраг отидоше. Турци плачу куле и пандуре И њихове посјечене главе; Црногорци дијеле шићаре: Главарима дају старјешинство, Рањенику три дијела дају,
Да видају своје ране љуте, Мртвијема одва'ју шићаре,
Да и шићар за подуше дају. Ту се двије раздвојиле војске, На Једноше на то поље рамно, Ту остаде Јакша капетане,
Својом војском на дворове пође.
Па се крену Цетински сердару, Собом носе мртве и рањене,
И ћерају велика шићара, Докле пољу на Цетиње до ше. Укопаше два добра јунака Мартиновић са Цетиња Ника И Илију Мојашева сина.
Ал се крену Цетински сердару, Собом води Цетинске главаре Да приступе своме господару.
325
330
335
340
350
355