Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

178

Ере њима згода испанула, 15 Е пођоше у Будву пландури

Од приморја сто и двадест друга,

А пред њима Ивановић Вуче.

Кад дођоше у бијелу Будву,

Ту су стали три четири дана, 20 Докле су их гласи допанули

Од владике и Црногорада,

Да ће с војском удрити на Будву.

Џа владика ситну књигу пише,

А шиље је на рамне Његуше, 25 А на руке гојнадуру Вуку,

И соколу Петровићу Саву:

„Послуша/те, моји соколови,

„Како ову књигу разумите,

„Ви на ноге брже устаните, 30 „Покупите све Његуше листом,

„Све Његуше и с њима Ћеклиће.“

Кад виђеше што им књига пише,

Тад' Филипа зову Кустудију:

» О Филипе, храбри барјактаре: 33. „Ево не је књига допанула

» Од владике нашег господара,

„Да идемо у Боку Которску,

„О Французима боја да бијемо,

„Ного узми свилена барјака, 4() „Понеси га наврх поља рамна, „Нек се купе код тебе Његуши.“ Кад Филипе разумио Вука,

А он брзо окупи Његуша.

У толико и Ћеклићи до'ше,

Па одоше у Боку Которску,

+= ст