Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

179

Затворише Котора тврдога.

А владика дође под Маине,

Па окупи двије бановине,

Па подиже и окупи војску Према вратах од бијеле Будве. Кад виђеше ваљани Французи, Поскочише на ноге лагане,

И бојничке пушке доватише, Па на Будву врата отворише, Да узбију владичину војску

Но не дају млади Црногорци, На Французе зорно ударише. Кад виђеше ваљани Французи, Баш какви су храбри Црногорци, Сташе бјежат у бијелу Будву. Ма у Будву не дају пландури, Но их живим огњем дочекаше, И Французе натраг повратиште. Пушку пали Јовановић Вуче, И шњом уби ваљана Француза; Димно га је погодио Вуче,

Ни жива га земља не дочека. Другу пали Прибиловић Станко, Станко уби Фрања капетана. Дође Иво Зече из Побора,

И он уби попа Мотковића. Тадер млоге пушке запуцаше. Но да видиш муке за Французе, Облада их мука превелика.

Да је коме видијети било, Како гину ваљани Французи, И падају на гомилу мртви,

12%

50)