Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Остру сабљу бјеше повадио, Да сијече Црногорске главе. Но да видиш Кустудије Пера, Пред очима зарати латинку, Џа латинки даде ватру живу, А погоди зорна Кампањона, Извади му црне утробице, Паде јунак у траву зелену.

У то многе пушке запуцале, Од Француза јаде оградише: Ото и двадест туна погибоше. Оне друге у Котор угнаше, Па се опет натраг повратише, Докле они код Тројице до'ше. Па завика Вуко гојнадуре: „Видите ли, моји Црногорци! „Видите ли тврдину Тројицу, „На њу јесу топа три четири,

„Све од жуте бронзе саливенп;

„Ко истрчи први на Фортицу, „И постави руке на топове,

» Од њега му нико дио неће, „Да би ваља' хиљаду дуката, „Од Бога му божу вјеру дајем, „И владике мога господара,“ Када они Вука разумјеше,

(Са свих страна они кидисаше, За бедем се рукам доватише, И Тројицу они освојише.

Ту се момци бирани нађоше, Који први на њу истрчаше. Ту најпрви од свакога дође

180

190

195

200

205