Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

~

182 Једно ти је Радонићу Марко, Оно друго Радонићу Јоко, Радонића оба соколића, 145 Треће ти је Кустудија Перо, Кустудија јуначко кољено, Који ради да огради кавгу, И не жали живот за поштење. Па овако говорио Перо: 150 „Богу вама, оба Радонића, »да л' не жнате, рђа вас не била! »Француви не преварише грдно. »Два сокола нама уватише, | „ Уватише попа Радонића, 115 » И сокола Раша Поповога, „Поведоше оба у Котору, „Изведоше оба на марину, „Погубише сокола јунака, „Баш сокола храброг попа Лаза, 160 „Брата вашег, а зета нашега, „И сокола Раша Поповога, „Брата вашег, а рођака мога. „Ево има пет година дана, » Од како су они погинули, 1625 „Онда сам се Перо зафалио, »Да ћу Раша осветит занаго, „Али моју изгубити главу. „Но ве кумим, оба Радонића, „Немојте ми гађат Кампањона.“ 170 Они Перу тврду вјеру даше, Да га они први гађат неће. У толико Кампањоне дође, Носи сабљу у руку јуначку,

сл