Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Ка' смо твоји ноћас мусафири.“ Куми јадан од Побрјежа кнеже: „Не за Бога, делибаша Усо! Имам овден под прстен ђевојку, »Сјутра те доћ' педесет сватовах, »Е су власи манити без вина,

у А некмо ли кад попију вино, „Но се прођи од двора мојега, „Хајде, Усо, у кога другога,

» А ја ћу ти конак парићати.“ Но говори делибаша Усо: „Свињо једна, од Побрјежа кнеже, уја ти никуђ из дворова нећу.“ Па повеза коње у авлију, Улегоше кнезу у дворове, Узимају што је њима драго,

И велику соФру поставили.

Но говори Усо делијама:

»Ну скочите, тридесет делијах, „Донестте ми сенџпр из терћије, „Па на њега огањ наложите, „Док се згрије сенџтр-гвожђе љуто, „Те сенџиром кнеза опашите,. уда доведе Ружицу ђевојку.“

Па скочише, сенџир доватише, У живи га огањ доватише,

Те се љуто гвожђе скрлетило. И кад виђе од Побрјежа кнеже, Виђе кнеже да је погинуо,

Па дозива Ружицу ђевојку: »Руже, синко, и ружија била, »Ходи дођи да откупиш баба.“

20

25.

30

35.

4()

45.