Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Тадер скочи Ружица ђевојка, И од баба сенџир отиснула, Па је сједе Туре уз кољено. Па јо' дају да им служи вино, Свакојему чашу додаваше,

Па је сваки међу очи љуби,

И с њом Усо ноћу боравио, Затрудио тридест ђевојаках.

А кад сјутра дан и зора дође, При зори се срећа намјерила, Ал' је добри јунак испануо,

А у руке носи сјечивицу,

Да направи батал воденицу. Зачу кавгу у дворове кнезу, Па му дође на врати од куле, Те Турцима ријеч говорио: „Што во, Вусо, од Бога да нађеш“ „Ако буде царска заповијед, „Да трпимо и што не можемо; „Ако није царска заповијед, „То не може поднијети раја.“ Тадер вели делибаша Усо: „Држите га, тридесет делијах, „Опутите му и ноге и руке, „Удрите му тридесет тољагах.“ Он побјеже зеленијем лугом, Доклен Ђоко раскрсници дође, Те је Ђоко мало починуо,

А сам собом ријеч говорио: „Фала Богу, Фала јединоме ! „Како имах јутрос погинути, „Што ја јутрос имах погинути,

50

55

60

65

70

~

сл