Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
Те је турске коње изводио, Па улеже на врата од куле. Кад га виђе делибаша Усо, Тадер Усо на ноге скочио, За пушке се пашче доватило,
Но му не да Петровић Борђија,
Он упали везену шејшану,
Те погоди делибашу Уса;
А упали двије кубурије,
Ђоко уби још двије делије, Па избљежа авлији на врата, А за њим се Турци подигоше. Дочека их педесет сватовах, И сватовске пушке запуцале, Те убише тридесет Тураках. Прискочише, те их посјекоше, И узеше коње и оружје,
И одоше зеленом планином, Јошт узеше педесет јунаках, И ојдоше на друм у паланку, Те сијеку по путовах Турке,
И с крајином рати заметнупше.
Како тадер, тако и довијек.
"46.
Удар на Никшиће.
Ебњигу пише Петровић владика,
Црногорска звијезда и дика, Петар први а свети владика, А шаље је преко Горе Црне
115-
120
125
130