Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Те ја своју не свиђам работу ;“ 80 У то доба јунак говорио,

Али дође педесет сватовах,

Те му божу помоћ називаху,

А Ђоко им помоћ прифатио,

Па се с њима разговарат' пође: 85 „Оклена сте, кићени сватови #

„Доклен сте се свати подигнули #“

Но му свати ријеч говорили:

» Ми смо свати од Посавља рамна,

» И имамо под прстен ђевојку 90 » У онога од Побрјежа кнеза.“

А Ђока им тадер говорио:

„Не идите, кићени сватови,

„Кнеже ви је ноћас погинуо,

»Е му ено на дворове Турци, 95 »Обљубили Ружицу ђевојку.

„Но али сте ради погинути,

„Али тако ходит на дворове 7“

Сви му свати скупно говорили:

„Сви смо ради, Боко, погинути, 100 „10 овако ходит' на дворове.“

Тадер Ђоко збори са сватима: »Причека'те мене насред пута.“

Па отиде Ђоко на дворове,

Те узео коња и оружје, 105 Па потрча напред пред сватима,

Поведе их пред бијелу кулу,

Па сватима ријеч говорио:

»Држ те мога коња големога.“

А свати му коња приватили, 110 У авлију око улазио,