Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

та Када на хар дође капетану, Те је виђе, димно је познаде, Да је књига од Петра владике. Када виђе што му књига пише, Од јада га увати грозница. Код њега се налше обојица, Двије аге од бијела града, Једно стари Мрка Усејине, А друго је Џариповић Зуко. Двије аге сташе бесједити, Мушовића агу заклињати: „Кашетане од бијела града, „Отклен књига, огњем изгорела ! ује ли пуста књига од мегдана, „Ал' од какве наше погибије % Ако ли је књига од мегдана, „Ево има у граду грађана, „Који 6' за те ишли на мегдану; „Ако ли је књига отклен друго, „Баш од наше какве погибије, „А ми ћемо града покупити, „На њиове удрити торине, „И тун' бисмо браћу осветили.“ Тад Мушовић стаде бесједити, И агама трезно говорити: „Двије старе аге, не лудујте! „Да је пуста књига од мегдана, „ја би мога; ићи на мегдану; „Али да је каква погибија, „Ми бисмо је лако осветили. „Но ме ситна књига допанула. „Од малене српске Горе Црне,

45.