Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

191

»Од Цетиња поља широкога,

» Од онога влашког калуђера, то уда ће дићи своје Црногорце,

„И Мошкове ваљане јунаке

„На нашему граду Нишићкоме,

» Да освоји пи огњем попали,

„Наше каде све да уцвијели. 75 „Па овако владика бесједи:

„Кад освоји бијелога града,

»Да ће поћи пут Ерцеговине,

» 0 границе Иван-беговине,

„ Попалиће, огњем изгорети, 80 „Прађедовску владу придобити.

„Баш овако владика бесједи,

„И у књизи овако говори:

» Да ја издам града Никшићкога,

„Па да ће ме ставит' војеводом 85 „Над свом равном над Херцеговином. „Но што ћемо, двије аге старе 2

уја бих рекб, моја браћо Турци!

»Да ми нашег не предамо града,

„Но сам волиј у њем изгорети, 90 „Него влашку ћабу припознати.

»Да купимо све листом грађане,

» И вијећу страшну да чинимо,

„Баш јуначки града да држимо.“

Двије аге њега покуцкаше, 95 На бесједи њему зафалише:

„Бе аферим, драги капетане !

» И твоји су стари таки били,

» И нашега града одржали.“

Тад Мушовић сједе на душеку, 100