Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

И Мошкове ваљане јунаке: „Послуптајте, браћо Црногорци ! „Ево има четир' стотин' љета, „Откада смо царство изгубили, » И сву нашу славу угасили, „Наши јадни стари прађедова, „Који су се овдје доселили,

„И у ови крш се настанили,

» Они су се Турцим' свагда били, » И тирјанске груди пробијали

» Својом храбром мишицом и грудма, „Прољевали крвцу по кршима, „А жалили нијесу умрети,

„Но они су свагда промишљали »На нашега великог војводу, „Не пушташе славу и слободу. » Сјетите се, браћо Црногорци! »Моји храбри спви соколови! »Да сте синци своји родитеља, » И насљетци великих мужева. „Промислите ви у вашој глави: »Кбад су наши стари војевали „Против веље силе Отоманске, „Равдирали њихове волкине, „Кад на Царев Лаз их поб'једише, »И велику силу раскрхаше,

„И на Кчево крваво гнијездо „Босанскога пашу посјекоше,

» И још много њиних погибија, „И тирјанских грдних случајева, „Немам када овђе спомињати, „И јунаштво старо претресати.

15

200

205

210

215

220)