Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

194.

пала

Тад' владика на коња изиђе, И свијема благослове даје, Тун' поздравља браћу Црногорце:

„Добро јутро, браћо Црногорци!“ „Бог и с тобом, наш: свети владико.

»Оћемо ли са божом помоћи „Полагано кретал' на Никшиће #“ Барјактари раввише барјаке, За владиком у поље пођоше,

А за њима сва остала војска. Тун' у Цуце нојцу коначише, А у јутро рано подранише, Око подне на Грахово дотше, И Москове туна поздравише,

А владици шатор поперише Баш под кулу протопопа Ива, И са њиме руски ђенерале. Туна једну нојцу коначише. Кад у јутру јутро освануло, Приђе но је и сунце грануло, Подиже се Петровић владика

(0 генералом руског посланика, А за њима сва остала војска Пут крвава града Нишићкога. Када војска дође на Рудине, Тун' је трудна војска починула, И мало се љеба заложила. Туна тавну нојцу коначише. Кад у јутру јутро освануло, Тад: се диже Петровић владика, Часног крста узе у рукама, Благосиља браћу Црногорце

165

170

175

180

190