Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ПАН

Тад' удрише на њих Црногорци И Мошкови бирани војници,

По Рудинам кавгу затурише. Бој се бије и гину јунаци, Пала тама Пикшићком Рудином. Није тама од Бога послана,

Но од брза праха и олова.

Нико не зна чији ће мегдан бити,

Јер су Турци од вазда јунаци. Није шала, драги побратиме ! Који носиш од Србина име, Има турских хиљада коњика, И толико и више пјешака. Кад затутњи хиљада коњика, И кад пукне пет хиљад пушака, Мука ли је уграбит поштење. Од магле се ништа не виђаше, А од тутња ништа не чујаше. Бога моли Петровић владика, Да му Бог да п богородица,

Те да пухне вјетар од планине, Да ишћера маглу у висине,

Да он види чија војска гине, Чија л' гине, чија ли добаја. Бог му даде и богородица,

Те ишћера маглу из Рудина. Ал' су Турци натраг узмакнули, И крваву мосту дојездили, Јоште многе туна метеризе

Од мртвијех себе начињели Крај крвава моста Кусичкога, Шремећу се огњем из пушака,

260

265

270

280