Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

__198

Један другог помаћ' не могаше. Ал' се добар јунак присјетио, Добар јунак Шпадијер Иване Од Цетиња поља широкога, Јербо се је Иван зафалио

Пред владиком и пред генералом,

Да ће Турску узграбити главу, Или да ће своју изгубити.

Па повади јатагана ножа,

И најпрви загон учинио Крвавоме мосту Кусичкоме. Ал' га добро угледало Туре, Баш синовац Париповић-дука, По имену млади Омер-беже, Па је бритку ђорду повадио, К Шпадијеру загон учинио. Сретоше се оба међу Турке На крваву мосту Кусичкоме. Шпадијер га ножем ударио По његовој по десници руци, Десна рука клону низ доламу, Бритка сабља паде у ријеку. Из друге је Иван ударио, Окиде му главу са рамена, Уграби му главу и оружје,

За Турцима пође у поћеру. Иза њега обрнула рука,

Они страшно Турке поћераше, А много их у рјеку падоше, Па их силом у град поћераше. Но е' у куле Турци затворише, Тун' не дају ока отворити.

290

300

305

310

320