Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

208

Заоа

Понијеше и срму и злато, 105

И у граду табор учинише. |

Да Бог уби Срба проклетога,

Проклетога од Лужнице Ђура,

Те он узе од Турака мита,

Доста мита, три боце дуката, 110

Па Ђорђији књигу оправљаше:

„Чу ли мене, Петровић-Борђије,

„Ево на нас силовита војска:

„Седам паша од седам крајина,

„Пропаде ти земља Шумадија.“ 115

Кад Борђију књиге допадоше,

Препаде се, и невоља му је.

На обједу сабира господу,

И овако њима говораше:

„Чујете ли, браћо моја драга, 120

„Што учини Петровић владика

» Од велике силе Бушатлијне #

„Ајте, браћо, да се покољемо.

„Боље нам је мушки изгинути,

„Него с муком у Турака живјет «< 125

Отолен се војска подигнула,

Од неслоге града оставише.

Кад дођоше земљи Шумадији,

Кад Турчина нема ђавољега.

Ту нађоше ко ] узео мито, 130

Уватише од Лужнице Ђура,

И његова сва четири сина,

На ватри их изгорјеше живој,

Нека виде остали Србини, .

Да се мито узимат не смије. 135 [Упор. ТУ" бр. 38.